Zbornik radova

PROCESNA LEGITIMACIJA PRIVATNIH TUŽILACA PRED SUDOM EU POSLE LISABONSKOG UGOVORA

Ceo text rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2011, vol. XLV, br. 1, str. 605–626

jezik rada: srpski

Stručni rad

udk: 347.921:061.1EU

doi: 10.5937/zrpfns45-0032

Autor:

Gordana Ćirković, sudijski pripravnik

Osnovni sud u Brčkom

Sažetak:

Tužba za poništaj je efikasno pravno sredstvo privatnih tužilaca u zaštiti njihovih prava. U članu 230, stavu 4 Ugovora o osnivanju EZ postavljeni su uslovi procesne legitimacije privatnih tužilaca, prema kojima privatni tužilac mora biti neposredno i lično zainteresovan za osporavani akt. Neophodne uslove, naročito postojanje ličnog interesa, nije jednostavno dokazati. Sud pravde je tokom godina razvio veoma restriktivnu praksu o procesnoj legitimaciji privatnih tužilaca.
Postojali su brojni pokušaji promene tumačenja Suda vezano za procesnu legitimaciju privatnih tužilaca, poput onih u slučajevima UPA i Žežo-Kvere, ali bez uspeha. Kao jedan od mogućih razloga protivljenja Suda liberalizaciji uslova procesne legitimacije, navođena je preopterećenost u radu Suda.
Dugoočekivana reforma je usledila u vidu Lisabonskog ugovora. Prema članu 263, stavu 4 Ugovora o funkcionisanju EU, privatnim tužiocima dopušteno je da osporavaju regulativne akte koji su od neposrednog interesa za njih i ne zahtevaju donošenje izvršnih mera. Može se primetiti da se novi uslovi procesne legitimacije zasnivaju na razlikovanju zakonodavnih i regulativnih akata.
Očekivanja privatnih tužilaca nisu ispunjena donošenjem Lisabonskog ugovora. Liberalizacija jeste učinjena u pogledu jedne vrste akata, ali se privatni tužioci nadaju da će Sud EU kroz svoju praksu u narednom periodu, učiniti nove ustupke, a sve u cilju efikasne sudske zaštite privatnih tužilaca.

Ključne reči:

Lisabonski ugovor, tužba za poništaj, privatni tužioci, procesna legitimacija

 

Pretraga