Zbornik radova

NAČELO ODREĐENOSTI KRIVIČNOG ZAKONA (LEX CERTA) U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

Ceo text rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2011, vol. XLV, br. 1, str. 455–468

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 342.7:343(4)

doi: 10.5937/zrpfns45-0022

Autor:

Mr Anđela Stojanović, istraživač pripravnik

Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu

Sažetak:

Član 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda se ne odnosi samo na zabranu retroaktivne primene krivičnog zakona. Zaštita koja se pruža njime je nešto šira, i razvija se kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava. Zbog znatnog uticaja common law-a, član 7. se ne može shvatiti na način na koji se načelo zakonitosti tradicionalno shvata u kontinentalnom pravu. Kada je reč o načelu određenosti krivičnog zakona, praksa domaćih sudova ima veliki uticaj na procenu Suda da li je reč o nedovoljno određenom zakonu, što je posledica uticaja common law-a. Iako je reč o donekle relativnom segmentu načela zakonitosti, u pojedinim stavovima Suda leži opasnost od njegove dalje relativizacije. U pojedinim slučajevima može se reći da je Sud izbegao da okarakteriše zakon neke zemlje kao neodređen, dok se u drugim slučajevima, gde je osuda bila bazirana na međunarodnom pravu, gotovo nije bavio problemom neodređenih kazni. Sud je u svojoj dosadašnjoj praksi u samo jednom slučaju utvrdio kršenje ovog načela. Buduća praksa će možda dalje razjasniti način na koji Sud shvata ovaj inače relativan princip.

Ključne reči:

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava, lex certa, zabrana retroaktivnosti krivičnog zakona, načelo zakonitosti.

 

Pretraga