Zbornik radova

SHVATANJA O KAUZI UGOVORA U DOMAĆOJ CIVILISTICI U PERIODU DO USVAJANJA ZAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

Ceo text rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2011, vol. XLV, br. 1, str. 435–453

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.441.13

doi: 10.5937/zrpfns45-0021

Autor:

Mr Atila Dudaš, asistent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

Sažetak:

U radu se daje prikaz shvatanja o kauzi ugovora u domaćoj nauci građanskog prava u periodu sve do usvajanja Zakona o obligacionim odnosima 1978. godine. Imajući u vidu da Zakon, po uzoru na odredbe Francuskog građanskog zakonika, izričito uređuje institut osnova ugovorne obaveze, u smislu jedne od pretpostavki nastanka i dejstva ugovora, njegovo usvajanje se svakako može smatrati događajem od prelomnog značaja u pogledu analize različitih teorijskih shvatanja o kauzi ugovora u domaćoj doktrini.
Činjenica da institut kauze ugovora u periodu do usvajanja Zakona o obligacionim odnosima nije eksplicitno bio uređen pozitivnopravnim propisima uticala je na razvoj domaće pravne misli o njemu, i to u dva smisla. S jedne strane, opseg shvatanja o pojmu i značaju kauze ugovora je bio znatno širi, obuhvatao je gotovo sve značajne pravce u teoriji kauze, od kauzalističkih do antikauzalističkih. S druge strane, naši civilisti su u svojim sistematskim delima pojmu kauze ugovora posvećivali različiti stepen pažnje.
Usvajanjem Zakona o obligacionim odnosima kauza ugovora je postala zakonom uređen institut u našem pravu što je imalo veliki uticaj na razvoj domaće doktrine. S jedne strane, kauza ugovora je postala nezaobilazno pitanje u svakoj doktrinarnoj raspravi, te je sasvim logično da gotovo nema nijednog značajnijeg autora posle usvajanja Zakona koji kauzi ugovora nije posvetio poseban rad ili poglavlje u sistematskom delu. S druge strane, opredeljenjem zakonodavca da naš pravni poredak uvrsti u red onih u kojima je kauza ugovora izričito postavljena kao uslov zaključenja i punovažnosti ugovora, sužava se dijapazon različitih mogućih poimanja kauze ugovora u doktrini. Za razliku od perioda do usvajanja Zakona, po njegovom usvajanju zapaža se tendencija nestajanja shvatanja koja u potpunosti poriču neophodnost postojanja pojma kauze ugovora i većina autora zauzima stav prema kojem je kauza ugovora potreban institut, pri čemu se mogu uočiti određene razlike u njegovom pojmovnom određivanju. U periodu posle usvajanja Zakona u domaćoj nauci obligacionog prava pitanjem kauze ugovora naročito su se bavili profesori Stojan Cigoj, Ljubiša Milošević, Živomir Đorđević, Boris Vizner, Martin Vedriš, Želimir Šmalcelj, Jakov Radišić, Slobodan Perović, Jožef Salma, Oliver Antić i drugi.
U ovom radu autor daje prikaz shvatanja o kauzi ugovora autora koji su obeležili period do usvajanja Zakona o obligacionim odnosima, i to profesora Dragoljuba Aranđelovića, Živojina Perića, Lazara Markovića, Andrije Gamsa, Stevana Jakšića, Vladimira Kapora i Mihailo Konstantinovića.

Ključne reči:

kauza ugovora, kauza ugovorne obaveze, kauza, osnov, osnov ugovora, osnov ugovorne obaveze, pravni osnov

 

Pretraga