Zbornik radova

OSNOVNE NAPOMENE O BONA FIDES I KONTRAKTIMA

Ceo text rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2006, vol. XL, br. 3, str. 73-105

jezik rada: italijanski

Originalni naučni rad

udk: 347.44(37)

interdoi: 10.5937/zrpfns40-0058

Autor:


Sebastiano Tafaro

Univerzitet u Bariju

Sažetak:

Terminom bona fides rimska pravna nauka je označavala ono što je smatrala časnim, poštenim i učinjenim u dobroj veri. Nastanak pojma fides vezan je za uređivanje odnosa Rima sa drugim gradovima i rimskih građana sa strancima. Vremenom je izgrađen pravni standard bona fide putem koga je pravna nauka menjala postojeća pravna pravila i uvodila
nova. Autor u članku osvetljava istoriju bona fide u kontraktnoj materiji, njen uticaj i značaj. Odnosi među ugovornim stranama bili su u Rimu na početku određeni formom (gestum, certa verba). Fides u tom vremenu podrazumeva
da treba učiniti ono što je rečeno. Krajem republike ona podrazumeva da treba da se ostvari ono što je bio interes stranaka u ugovorenom poslu. Tokom principata podrazumeva takvo tumačenje kontrakta koje obezbeđuje korektnost i ekvilibrijum. Uvođenjem sudskog postuka utemeljenog na bona fides (iudicia bonae fidei) pravni poslovi počinju da se tumače u svoj komplksnosti. Vodi se računa o nizu stvari: o uzajamnosti obaveza, o tome da se obezbedi korektan položaj stranaka, kao i o tome da se kontrakt mora posmatrati u njegovoj dinamici. U ovako širokom tumačenju standarda bona fides pravna nauka ispoljava veliku kreativnost. Kada daje odgovore na postavljena pitanja, prava i obaveze stranka uvek smešta u okvire onoga što se u postupku sporazumevanja moglo pretpostaviti i što je za stranke moglo biti prihvatljivo. Takođe vodi računa o onome što se po pravilu događa u određenim kontraktima nakon zaključenja pa pažljivo procenjuje sve okolnosti koje od toga odstupaju. Ovakvim tumačenjem standarda bona fides sudija je dobio mogučnost da uzme u obzir kako ono što je prethodilo konsenzusu tako i okolnosti koje su nastale nakon njegovog zaključenja. Rimsko pravo je tako došlo do modela rešavanja sporova koji garantuje jednakost i pravičnost. Nakon osvetljavanja niza aspekata primene bona fides autor, na kraju, zaključuje da bi prihvatanje rimskog poimanja bona fides, koje u centar stavlja čoveka, njegov položaj u pravnom odnosu, a ne sam ugovor kao takav, moglo otkloniti mnoge probleme koji opterećuju današnje javno i privatno pravo, kako ono unutrašnje tako i međunarodno

Ključne reči:

Ovaj rad nema kljucnih reci

Pretraga