Zbornik radova

RELIKTI PRVOBITNOG POIMANJA PRAVIČNOSTI, PRAVDE I PRAVA U PRVIM DRŽAVAMA STAROG VEKA – JEDAN PRAVNO-ANTROPOLOŠKI POGLED

Ceo text rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2020, vol. LIV, br. 3, str. 907–928

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 177.9:34”…/04”

doi: 10.5937/zrpfns54-28459

Autor:


Dr Vojislav Ž. Stanimirović

Univerzitet u Beogradu

Pravni fakultet u Beogradu

This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Sažetak:

Sva arhaična društva počivala su na jednakosti i solidarnosti. Sva ona izgradila su mehanizme kojima su regulisali ponašanje unutar društva, jer je to bio uslov opstanka. U takvim društvima postojala je arhaična pravičnost, koja se manifestovala kroz egalitarnost, solidarnost, ali i statičnost i konzervativnost, a počivala je na običajima koji su važili za sve bez izuzetka. Sa raslojavanjem arhaičnih društava, njihovim širenjem i povezivanjem sa drugim zajednicama nestaje prvobitne kohezije i sigurnosti i polako nestaje i ona prvobitna, arhaična pravičnost i ustupa mesto pojmu pravde kao vapaju za izgubljenom pravičnošću i jednakošću. Ravnoteža koja je do tada krasila arhaična društva i bila idealno stanje zajednice nepopravljivo je narušena.
Pismo i nastanak prvih država dovešće i do prvih zakonika čovečanstva. Prve država i njihovi vladari našli su se između starog i novog. Povlašćeni slojevi diktirali su novo pravo, sputavajući običaje, prisvajajući privilegije za sebe koje je pravo verifikovalo, dok su siromašniji slojevi društva čeznuli za prohujalim vremenima. Sve su to drevni zakonodavci vladari, makar instinktivno, osećali, tražeći neku zlatnu sredinu koja je garantovala red i mir u državi. U Egiptu, boginja Ma’at, merenje duša i Knjiga mrtvih odblesak su arhaičnog društva i drevnih shvatanja, koja su se, uostalom, najduže i zadržala upravo tu. I tvorci klinopisnih zakonika našli su puteve i strategije da se iskažu kao vladari koji vode računa o svim svojim podanicima. Odredbe tih zakonika više nego o ma čemu drugom svedoče o ntome. Bilo da govore o sopstvenim zaslugama, bilo da iskazuju brigu o ranjivim slojevima društva, bilo da bogatima uskraćuju određene privilegije zarad opšteg dobra, bilo da se okreću tradiciji, bilo da šuruju sa bogovima ili određuju mere i naknade, oni se pre svega trude da budu uzorni vladari svim svojim podanicima, u prvi plan stavljajući vladavinu prava.

Ključne reči:

arhaična društva, pravičnost, pravda, pravo, klinopisni zakonici

Pretraga