Zbornik radova

PRIBAVLJANJE SVOJINE NA PREDMETU ZALOGE OD STRANE ZALOŽNOG POVERIOCA U RIMSKOM PRAVU (IMPETRATIO DOMINII)

Ceo text rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2016, vol. L, br. 2, str. 461–474

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.23:347.27(37)

doi: 10.5937/zrpfns50-11753

Autori:

Dr Magdolna I. Sič, vanredni profesor

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.


Milan M. Milutin, asistent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Sažetak:

Manje je poznato da je od vremena dinastije Severa poverilac stekao mogućnost da uputi caru posebnu molbu kako bi dobio dozvolu za pribavljanje trajne svojine na predmetu zaloge (impetratio dominii). Poznato je, pak, da je zaštita interesa dužnika, od kojih se porez lakše naplaćivao nego od veleposednika, bila od velike važnosti za carske finansije. Stoga su, pored Konstantinove zabrane ugovaranja komisorne klauzule (lex commissoria), te uslovljavanja Marcijanskog pakta (pactum Marcianum) pravičnom cenom založene stvari, prava dužnika štićena i uslovljavanjem impetratio dominii. On je bio uslovljen prethodnim pokušajem prodaje koja je morala da bude javno oglašena, te poništavanjem impetratio dominii ukoliko poverilac nastavi sa uzimanjem kamate nakon sticanja svojine nad založenom stvari. Nezadovoljan što se ovi uslovi u praksi nisu poštovali, Justinijan je 530. godine postavio dodatne uslove za primenu ovog instituta: obavezu nastojanja da se zaloga proda u roku od dve godine; obaveštavanje dužnika o tome čak i posle proteka ovog roka, da bi mu se dala mogućnost iskupljenja zaloge; posebno odobrenje cara za sticanje svojine posle proteka ovih rokova; naknadna mogućnost dužnika da otkupi zalogu od poverioca u roku od dve godine; neopozivost poveriočeve svojine na predmetu zaloge samo posle proteka oko četiri godine; pravičnu procenu vrednosti zaloge sa obavezom poverioca da vrati višak dužniku i sa njegovim pravom da zahteva isplatu nedostajućeg dela od dužnika. U ovom radu će biti razmatrana pitanja nastanka i evolucije ovog instituta i okolnosti u kojima je postojao.

Ključne reči:

impetratio dominii; zaloga; naplata potraživanja; sticanje prava svojine nad predmetom zaloge; zaštita interesa dužnika

 

Pretraga